Jedna od velikih srpskih i jugoslovenskih glumica Olgica Olga Stanisavljević rođena je 8. maja 1930. u Kruševcu.  Bila je prva supruga glumca Vlastimira Đuze Stojiljkovića, sa kojom se znao i sarađivao još iz gimnazijskih dana u Kruševcu.

Pripadala je čuvenoj generaciji velikih kruševačkih glumaca, rođenih '30-tih godina 20. veka:  - Miodrag Petrović Čkalja, Radmila Savićević, Taško Načić, Milan Puzić, Vlastimir Đuza Stojiljković, Mihailo Bata Paskaljević..., koji su izrastali pod umetničkim voćstvom legendarnig Bore Mihailovića.

Po odlasku za Beograd, Olga je postala članica Beogradskog dramskog pozorišta i ostala mu verna do kraja karijere. Za vreme svog relativno kratkog života uspela je da odigra veliki broj antologijskih pozorišnih, televizijskih i filmskih uloga u svom relativno kratkom životu, a ostavila je za nezaborav svoje veličanstvene likove iz popularnih serija:  "Ljubav na seoski način" (Lazinica), "Više od igre" (Kaliopa), "Pozorište u kući" (Rajka Mungos)...

Filmski opus Olge Stanisavljević bio je bogat i raznovrstan: 1959. Tri Ane, 1961. Leto je krivo za sve, 1961. Sreća u torbi, 1963. Mikrofon je vaš, 1964. Na mesto, građanine Pokorni! (direktorova žena), 1964. Izgubljeni raj, 1967. Materijalno obezbeđenje u pravom smislu te reči, 1968. Dama s kamelijama 1968. Maksim našeg doba, 1969. Pokojnik (TV, Rina Marić), 1970. Engleski onakav kakav se govori, 1970. Čkalja, 1970. Rođaci (TV serija, Melita), 1970. Ljubav na seoski način (strina Lazinica), 1970. Milorade, kam bek (Lazinica), 1971. Don Kihot i Sančo Pansa, 1971. S vanglom u svet, 1971. Diplomci (Mabel Mitrović), 1973. Milojeva smrt (Vida Plavša), 1973. Ličnost kojoj se divim, 1972. - 1973. Pozorište u kući (Rajka Mungos), 1973. - 1974. Pozorište u kući 2 (Rajka Mungos), 1974. Priče o psima, 1975. Pozorište u kući 3 (Rajka Mungos), 1976. Dva drugara (Tijanina majka), 1977. Više od igre (Kaliopa Ilić), 1978. Siroče , 1978. Ulje na vatru, 1979. Kakav dan, 1979. Osma ofanziva (Cvećarka), 1980. Bilo, pa prošlo, 1980. Pripovedanja Radoja Domanovića, 1981. Laf u srcu i 1981. Pozorište u kući 4 (Rajka Mungos).

Pričalo se da u vreme Olgine mladosti i devojaštva da je trebalo da se uda za glumca Ljubomira Ljubu Tadića, ali je pobedio čarapanski gen i za svog životnog saputnika izabrala Vlastimira Đuzu Stojiljkovića.

- To je ljubav! Shvati nas, Ljubo - govorio je Ðuza svom kolegi Tadiću, koji je tu odluku Olge prihvatio mirno i dostojanstveno. Olgica i Đuza su dugo živeli zajedno, sve do njene smrti 1987. godine. O njihovoj velikoj ljubavi slavna glumica je jednom izjavila:

Olgica je jednim prilikom pričala i o svojoj životnoj ljubavi – Đuzi Stojiljkoviću:

- Svađa dođe kao lek. Da se nismo svađuckali zar bi smo izdržali toliko godina zajedno? Đuza je, inače, izvanredan suprug, a ja sam od onih žena koje svhataju da muškarac mora i treba da bude prvi u kući. Žena za nijansu niže. Taman toliko da ima sreće. Neko je jednom rekao: "Mudra je ona žena koja se ponekad napravi da je glupa", kazivala je za "Yugopapir".

Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu 14. decembra 1987. godine.

Njena prerana smrt za Đuzu je bila nenadoknadiv gubitak i dugo je živeo usamljen i tužan.

O svojoj Olgici Đuza je jednom izjavio: - Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije ljubav.