Petar Dobrnjac, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, rodio se u Dobrnju, u okrugu požarevačkom Po selu u kome je rođen prozvan je Dobrnjac. U mladosti Petar Dobrnjac je hajdukovao. Hajdučija je pre Karađorđevog ustanka bila opšta pojava u Srbiji. Skoro sve kasnije poznate ustaničke starešine bile su hajduci. Većina njih, pa i Petar Dobrnjac prilaze Karađorđevoj ustaničkoj vojsci 1804. godine i postaju njen elitni deo.   Kada nije hajdukovao, Dobrnjac je živeo kao seljak trgujući stokom i drugim sitnicama.  Sklanjajući se u planinu, Petar Dobrnjac izbegava seču knezova. Petar Dobrnjac se odaziva Karađorđevom pozivu i odmah se priključuje ustanicima. Po usmenom kazivanju Radoslava Aksentijevića iz Dobrnja prvi Petrov okršaj sa Turcima u okolini Dobrnja dogodio se kod Melnice, a zatim na Drobežu. Posle ovih uspešno okončanih borbi sa Turcima Dobrnjac ide iz bitke u bitku po celoj Srbiji izuzimajući njene zapadne delove. Veću borbu kao predvodnik ustanika na Turke Dobrnjac je imao kod Ćuprije na Dubokom potoku. Posle ovih okršaja sa Turcima dolazi velika borba za osvajanje Požarevca od Turaka maja 1804. Od ove velike bitke za Požarevac počinje uspon u Dobrnjčevoj vojničkoj karijeri do najviših vojnih zvanja, pa i vojvodskog. Petar Dobrnjac i Milenko Stojković nisu imali dovoljan broj ljudi za osvajanje Požarevca, pa su zatražili pomoć od Karađorđa. Karađorđe dolazi sa delom vojske i jednim topom u Požarevac i sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem 12.maja (24.maja po novom kalendaru) zauzima Požarevac. Vuk Karadžić beleži da je top kojim je osvojen Požarevac bio prvi top kod Srba, a kupio ga je Jakov Nenadović u Nemačkoj zajedno sa municijom. U Požarevcu je zaplenjen veliki ratni plen poput sablji, jatagana, konja i to je Karađorđe podelio starešinama i istaknutim vojnicima. Po oslobođenju Požarevca, Karađorđe je za glavnog starešinu postavio Milenka Stojkovića, a za mlađeg starešinu Petra Dobrnjca. Istakao se i u bici na Ivankovcu. Za ratne zasluge Praviteljstvujušći Sovjet je krajem 1805. Petra Dobrnjca unapredio u čin vojvode. Najuspešnija Dobrnjčeva ratna godina bila je 1806. godine. Početkom ove godine Dobrnjac oslobađa Paraćin, Ražanj i Aleksinac. Pobeda na Deligradu  Dobrnjcu donosi veliku slavu i uvodi ga u red najvećih srpskih vojskovođa. Istakao se i u bici na Štubiku i Malajnici. Posle sklapanja mira Rusije sa Osmanskim carstvom avgusta 1808. na srpskom  ratištu je bila mirna. Tada je Petar Dobrnjac bio veoma razočaran u Ruse. Početkom marta 1809. godine Porta objavljuje rat Rusiji. Glavnokomandujući ruskih snaga na Dunavu Prozorovski izveštava Rodofinikina o ovome i traži od Karađorđa da i Srbi krenu sa njima u zajedničku borbu protiv Turaka. Karađorđe je odmah pripremio srpsku vojsku za južni front prema Nišu. Posle poraza u bici na Čegru, mnogi su Petra Dobrnjca krivili za sam poraz. Razlog tome je što je samovoljno napustio svoj položaj i  krenuo u pomoć Veljku Petroviću u Gurgusovac (Knjaževac). Posle poraza kod Čegra i  Deligrada, Petar Dobrnjac napušta Srbiju i navodi u pismu Karađorđu da se neće vraćati dok su u njoj Mladen Milovanović i Miloje Petrović koje je krivio za čegarsku katastrofu i za bekstvo ruskog konzula Rodofinikina. Na Karađorđev poziv Dobrnjac dolazi u Beograd, na Narodnu skupštinu, 13.maja 1810.godine. Dobrnjcu se dodeljuje komanda nad požarevačkom nahijom, kao i vojska gročanske i smederevske nahije. Kao komandant istočnog korpusa dobio je i zadatak da vodi vojne poslove sa Rusima. Karađorđe je i dalje bio nepoverljiv prema Dobrnjcu i naređuje mu da se ne upušta ni u kakve pregovore sa Rusima bez znanja Vujice Vulićevića. Narodna skupština je donela uredbu da onaj koji ne prihvati ponuđeno mesto popečitelja bude isteran iz zemlje. Dobrnjcu je bilo ponuđeno mesto popečitelja pravde, a on je to odbio. Zbog toga je izgnan iz zemlje i više se nije vraćao u Srbiju. Krajem 1814.nastanio se u Kišinjev, glavnu varoš Besarabijske oblasti. Knez Miloš ga je imenuje za glavnog opunomoćenika za zastupanje srpskih interesa u Rusiji,a zastupao je i srpske interese na Bečkom kongresu. Petar Dobrnjac umire 1828.godine u Jašu.