Vršnjačko nasilje je fenomen star koliko i dečja igra, ali danas, u svetu digitalnih uticaja i sve ranjivijeg samopouzdanja mladih, ono poprima nove oblike i posledice. Iza osmeha učenika koji sede u istoj učionici, ponekad se kriju duboke rane — ne fizičke, već emocionalne, koje ne ostavljaju modrice, ali ostavljaju tragove.

Prema rečima psihologa Andreja Boškovića iz Savetovališta za mlade pri Domu zdravlja Kragujevac, nasilje danas nije samo ono što se vidi. Naprotiv, upravo ono što se ne vidi — reči, izolacija, podsmeh ili poniženje — može naneti najveću štetu.

• Fizičkog nasilja ima sve manje jer se vidi, jer ostavlja trag. Ali ono što danas uzima maha jeste verbalno i nasilje putem ucene, naročito na društvenim mrežama - ističe sagovornik.

Šta sve jeste vršnjačko nasilje?

Vršnjačko nasilje, kako struka definiše, može biti:

• Fizičko — udarci, guranje, šutiranje.
• Verbalno — vređanje, ismevanje, prozivanje.
• Psihološko i digitalno — ucene, širenje laži, isključivanje iz grupe, kao i nasilje na internetu (tzv. cyberbullying).

Suština vršnjačkog nasilja nije samo u činu, već u utisku koji ostavlja na žrtvu.

• Ključno je da se žrtva oseća bespomoćno. To je ono što nasilje čini nasiljem — ne samo fizička bol, već osećaj da nema izlaza - objašnjava psiholog.

Svako može biti meta

Najpotresniji aspekt vršnjačkog nasilja jeste činjenica da gotovo bilo šta može biti povod: izgled, telesna težina, socijalni status, porodična situacija, čak i da li dete nosi originalnu garderobu.

• Deca vrlo lako uoče onog ko „odstupa“ od norme koju grupa diktira. Stidljivost, siromaštvo, drugačiji akcenat ili poreklo — sve može biti povod - navodi dr Bošković.

Nasilje najčešće trpe deca koja su po nečemu drugačija — bilo po izgledu, ponašanju ili jednostavno zbog toga što su nesigurna. Psiholog to poredi sa prirodom:

• Kao što predatori u divljini odaberu najslabijeg člana krda, tako i deca često nađu „najslabiju kariku“. To nije zlonamernost već mehanizam grupne dinamike - ističe on.

Digitalna era — novi teren za nasilje

Sa porastom upotrebe interneta i društvenih mreža, nasilje se preselilo i u digitalni prostor. Tamo, bez fizičkog kontakta, moguće je ponižavati, ucenjivati, izolovati. Jedna poruka, jedan komentar ili objava — i dete se može osetiti izloženo pred celom školom, pa i svetom.

Ilustracija/društvene mreže

Prema podacima UNICEF-a iz 2023. godine, čak 45% dece u Srbiji iskusilo je neki oblik digitalnog nasilja, a 30% njih nije imalo kome da se obrati. Ove brojke upozoravaju da problem postoji i da je mnogo širi nego što se misli.

Emocionalna bol — najduže traje

Najvažniji segment koji se često zanemaruje jeste uticaj nasilja na psihičko zdravlje. Kako kaže naš sagovornik: „Psihološka bol može biti jača i od fizičke. Jedan šamar se možda i zaboravi, ali svakodnevno ponižavanje, ismevanje i ucene ostavljaju duboke ožiljke.“

U tinejdžerskim godinama, kada mladi grade svoje identitete, svako omalovažavanje može poremetiti razvoj samopouzdanja.

• To je vreme kad se mladi traže, kada ne znaju ko su, kada su i sami zbunjeni, a onda ih neko 'udari' baš tamo gde su najtanji. I zato je nasilje toliko razorno - naglažava psiholog.

Šta možemo da učinimo?

Prvi korak je prepoznavanje. Zatim — razgovor. Važno je da deca znaju da nisu sama, da imaju kome da se obrate: roditeljima, nastavnicima, stručnim službama.

Takođe, neophodna je edukacija — i mladih i odraslih — o tome šta sve spada u nasilje, kako ga sprečiti i kako reagovati. Škole, mediji, roditelji — svi imaju ulogu u tome.

- Deca se ne rađaju sa znanjem šta je nasilje. Ona to nauče. I zato im moramo pokazati da postoji i drugi način — način poštovanja, empatije i podrške - zaključuje psiholog.

Nasilje među mladima nije pitanje modrica, već pitanje duševnih rana. I dok se fizičke povrede leče, emocionalne često ostaju. Da bismo kao društvo zaista zaštitili mlade, moramo početi da slušamo ono što ne viče — tišinu onih koji pate.

Lj.Marković

Projekat „Budi drug, nemoj biti glup“ sufinansiran je iz budžeta Grada Kragujevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.