Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 19. decembra, obeležavaju praznik Svetog Nikole, jednu od najčešćih krsnih slava u Srbiji. U narodu je odomaćena izreka da „pola Srbije slavi Nikoljdan, a druga polovina ide u goste“, što svedoči o značaju ovog praznika u srpskoj tradiciji.

Ipak, sveštenici ukazuju da se u praksi često prave greške, naročito kada je reč o prenošenju krsne slave u porodici. Sveštenik Predrag Popović upozorio je da pojedini domaćini, iz neznanja ili dobre namere, pogrešno postupaju kada imaju više sinova, tako što jednom ostavljaju zimskog, a drugom dodeljuju letnjeg Svetog Nikolu.

Kako je objasnio, krsna slava predstavlja dan kada je porodica, odnosno prezime, primilo hrišćanstvo i kao takva se ne može menjati. Podela na zimskog i letnjeg Svetog Nikolu, naglašava, ne znači da je reč o različitim krsnim slavama, već o dva crkvena praznika posvećena istom svetitelju.

Zimski Sveti Nikola obeležava se 19. decembra, na dan upokojenja Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca i upravo se taj datum najčešće proslavlja kao krsna slava, uz tradicionalne slavske obrede i trpezu. Letnji Sveti Nikola praznuje se 22. maja i posvećen je prenosu moštiju ovog svetitelja iz Mire u Likiji u italijanski grad Bari 1087. godine.

Sveštenici podsećaju da je očuvanje pravilnog obeležavanja krsne slave važan deo porodične tradicije i duhovnog identiteta, koji se prenosi sa kolena na koleno.