Познати српски књижевник Радоје Домановић рођен је у селу Овсиште 16. фебруара 1873. а умро у Београду 4. августа 1908. године.

Доманићев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. По доласку у околину Крагујевца радио је и служио је код, сина познатог устаника и Карађорђевог војводе Павла Цукића,  Симеона Цукића. Вредним радом и оштроумношћу успева да од најамног радника постане слободан и имућан домаћин. Ускоро добија синове Алексу и Милоша - Радојевог оца, које успева да одшколује на богословији. По завршетку студија Милош се запослио као учитељ у сеоској школи у Овсишту и жени се Персидом, ћерком Симеона Цукића, са којом добија сина Радоја. 

Радоје Домановић детињство проводи у суседном селу Горње Јарушице, где и данас живи породица Домановић, и ту завршава основну школу. Гимназију завршава у Крагујевцу, а потом и  Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу и синове Драгишу, који је умро убрзо по рођењу, и Зорана.

Највећи утицај на Доманићев израз у књижевности имали су мајка Персида, која је својом љубављу и нежношћу сина учила о српској народној поезији, чојству и храбрости срспког сељака, и отац Милош, као имућан сеоски газда и учитељ. Сходно томе Радоје је постао бескомпромисан и храбар, бритког и провокативног језика. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима и творац српске сатиричне приповетке.

Најзначајније приповетке су: Данга, Вођа, Страдија, Мртво море, Краљевић Марко по други пут међу Србима, Размишљање једног обичног српског вола, Укидање страсти, Позориште у паланци, Гласам за слепце, Наша посла (Договор кућу гради) и многе друге. Четири Доманићева дела преточена су на платно,  Бој на Косову, Краљевић Марко по други пут међу Србима, Приповедања Радоја Домановића и Нека чудна земља.

Често прогоњен  и отпуштан са посла због политчких уверења, након пада режима краља Александра Обреновића 1903. године покреће политички лист „Страдија“. Незадовољан и усамљен одао се боемском начину живота, све више алкохолу. Умро је у Београду 4. августа 1908. године у 35 години живота.

Родна кућа Радоја Домановића у селу Овсиште

У Србији велики број основних школа и библиотека носи име Радоје Домановић, у Лесковцу, Сурдулици, Рачи, Тополи и Великој Плани.  Задужбина „Радоје Домановић“ додељује награду са истим именом. Након рестаурације 2015. године у родној кући у Овсишту смештен је огранак библиотеке „Радоје Доманвић“ из Тополе.

Љ.Марковић