Добрица Ерић рођен је 22. марта 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (Горњи Милановац), а умро 29. марта 2019. године у Београду. Био је велики српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.

Познати српски књижевник рођен је у породици шумадијских сељака, од оца Милоша и мајке Радмиле. Завршио је четири разреда Основне школе у селу Враћевшница. Чувајући стада и обрађујући земљу у родном крају, где је провео већи део младости, налазиo је највећу инспирацију за писање. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.

Како је знао да каже, бавио се разним занатима, али му је писање ишло  од руке.

Тако је љубав према деци и живописној природи шумадијског краја преточио у стихове. Прва објављена је збирка песама „Свет у Сунцокрету“ 1959. године. Годишња доба, баште, шљивике и сокаке родног места, Шумадије и целе Србије, Ерић је кроз песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на овим просторима. Његова лирика блиска је и деци и одраслима, па је због тога постала незаобилазан део школске лектире.

У радном веку написао је више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница и других, која су  продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Најпознатија дела су му „Вашар у Тополи“, „Стари сељачки календар“, „Славуј и сунце“, „Долина Сунцокрета“, „Разапета земља“, „Бајка о цару пчелару“ и многе друге. Носиоц је многобројних признања, као што су: Горанов вијенац, Младо поколење,  Орден заслуга за народ 1977. године, награда Змајевих дечјих игара,  награда Вукове задужбине, награда Милан Ракић, Змајева награда и Повеља Змајевих дечјих игара, Награда Невен, Матићева повеља, Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву, Златни прстен фестивала Булка  Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу, Златни кључ Смедерева, Награда Српске књиге, Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу, највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића. Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербургу 2012. године. Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), доделили су му Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечији културни центар Београд. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Добрица Ерић био је један од најзначајнијих представника поезије „сељака - песника“ овог и прошлог века. Уз стихове антологијских песама сахрањен је у родном селу Доња Црнућа.

Љ.Марковић