Српска православна црква и њени верници данас обележавају празник Свети пророк Јеремија, једног од великих старозаветних пророка, рођеног шест векова пре Христа, недалеко од Јерусалима.

Према народном веровању, Свети Јеремија сматра се заштитником од змија и других гмизаваца, па су се у српском народу уз овај празник развили бројни обичаји и веровања.

Свети пророк Јеремија започео је своју пророчку службу веома млад, већ у 15. години живота, око 630. године пре Христа. Због својих пророчанстава често је био прогањан, затваран и у немилости тадашњих власти, али је међу народом уживао велико поштовање.

У својим пророчанствима најављивао је страдање Господа Исуса Христа, као и пад Јерусалима и ропство под Вавилонцима. Предање каже да је у време цара Седекије носио јарам око врата и пролазио кроз Јерусалим упозоравајући народ на страдање које долази.

После пропасти Јудејског царства, Јеремија је са групом Јевреја отишао у Мисир, где је наставио да проповеда. Према предању, страдао је мученички, пошто су га каменовали они којима је пророковао пропаст идола и долазак Богородице са Христом.

Његове мошти су, према предању, касније пренете у Александрију, а место на којем су почивале уживало је велико поштовање међу верницима.

У народу је овај празник познат и по обичајима који се односе на заштиту од змија. Према старом веровању, на дан Светог Јеремије не треба користити чешаљ, иглу, конац или бритву, како се током године не би „призивале“ змије.

У појединим крајевима Србије постоји обичај да укућани ујутру лупају у шерпе или тигање, изговарајући речи којима се, према веровању, терају змије далеко од куће и имања.

Такође, верује се да на овај дан не треба остављати одвезане пертле или конце, како се „не би вукле змије“ за укућанима током године.