Na današnji dan, 4. septembra, pre 138 godina, u pitomom selu Poljna kod Trstenika rođen je Radoje Ljutovac – Raka (1887–1968), čovek čiji je herojski čin tokom Prvog svetskog rata ostao duboko urezan u kolektivno sećanje srpskog naroda. Njegovo ime postalo je simbol hrabrosti i odlučnosti, jer je bio prvi čovek u svetu koji je oborio neprijateljski avion topom – podvig koji je tada delovao gotovo nemoguće.

Njegova priča počinje u mirnom okruženju šumadijskih brda, ali je životni put ovog seoskog momka vodio kroz vihore istorije do trenutka koji je promenio tok ratne tehnike i ušao u vojne anale.

Put od skromnog artiljerca do ratne legende

Radoje Ljutovac poticao je iz poljoprivredne porodice. Mirno detinjstvo u rodnoj Poljni prekinuo je Prvi balkanski rat 1912. godine, kada je stupio u vojsku. Pokazao je izuzetnu disciplinu i snalažljivost, što je bio uvod u njegov kasniji veliki čin.

Tokom Prvog svetskog rata, u septembru 1915. godine, Kragujevac je bio pod stalnim napadima austrougarskih aviona. Ljutovac je bio deo artiljerijske jedinice koja je branila grad. Tog 30. septembra 1915. godine, kada se na horizontu pojavio neprijateljski avion marke Ferman, Ljutovac je, pokazavši izuzetnu domišljatost, improvizovao svoj top kako bi bio prilagođen gađanju u visinu – što do tada nije bilo uobičajeno.

Sa neverovatnom preciznošću, već prvom granatom pogodio je avion, koji se zapalio i srušio blizu železničke stanice u Kragujevcu. U avionu su bili kapetan fon Šefer i pilotski pripravnik Kriš. Radoje je, uprkos tome što je neprijatelj, prišao oborenom avionu i odao poštu poginulim avijatičarima – čin koji je svedočio o njegovoj ljudskosti i moralnoj snazi.

Ovaj događaj predstavljao je prvo zabeleženo obaranje aviona topom u istoriji ratovanja. Ljutovac je time postao pionir protivvazdušne odbrane, a njegov podvig je ubrzo postao poznat širom Srbije i Evrope. Za ovaj herojski čin nagrađen je Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen u čin kaplara. Na Solunskom frontu nastavio je da se ističe i napreduje do čina narednika.

Posada improvizovanog protivaeroplanskog topa na Metinom brdu sa francuskim kapetanom Moretireom

Život posle rata – od artiljerca do trgovca

Nakon završetka rata, Ljutovac se vratio u Trstenik, gde je otvorio radnju mešovite robe. Iako je bio slavljen kao heroj, živeo je skromno i povučeno, verujući da su njegova dela dovoljno velika da govore sama za sebe.

Njegov podvig nikada nije zaboravljen. 1938. godine, bio je počasni gost na vojnoj reviji u Beogradu, dok je 1963. godine Narodni univerzitet u Kragujevcu organizovao predavanje posvećeno prvom obaranju neprijateljskog aviona, na kojem je Ljutovac prisustvovao kao živi svedok tog istorijskog trenutka.

Posle njegove smrti 1968. godine, njegova supruga je 1976. godine Narodnom muzeju u Kruševcu poklonila njegove ordene, uključujući Karađorđevu zvezdu sa mačevima i Albansku spomenicu, kako bi njegovo nasleđe bilo sačuvano za buduće generacije.

Sećanje koje živi

U čast Radoja Ljutovca, dan njegovog podviga, 30. septembar, u Srbiji se obeležava kao dan artiljerijsko-raketnih jedinica protivvazdušne odbrane. Njegov podvig i dalje inspiriše generacije vojnika, ali i svakog čoveka koji veruje u moć hrabrosti i ljudskosti.

Ljutovac je u istoriju ušao kao čovek koji je spojio vojničku veštinu i čovečnost. U trenutku kada je neprijateljski avion pao, nije bilo ni slavlja ni trijumfalizma – samo tiho poštovanje prema palim protivnicima i duboka svest o veličini života i smrti.

Spomenik Radoju Ljutovcu na Metinom brdu iznad Kragujevca

Danas, na dan njegovog rođenja, sećamo se Radoja Ljutovca kao heroja koji je iz skromnog seoskog okruženja uzdigao Srbiju u vojnu istoriju sveta. Njegova priča je podsetnik da su najveći podvizi često delo običnih ljudi koji u odsudnom trenutku pokažu neslućenu hrabrost.

„Hrabrost nije samo u obaranju neprijatelja, već u tome da, i u trenutku pobede, ostaneš čovek.“ – Radoje Ljutovac

Lj.M