Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Reč je o danu posvećenom uspomeni na smrt svetitelja koji se u pravoslavlju poštuje kao jedan od najznačajnijih proroka.

Svetom Jovanu Krstitelju posvećeno je šest praznika tokom godine, a narod ovaj praznik naziva i Jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan.

Praznik podseća na stradanje Svetog Jovana, koji je javno osuđivao nepravdu i nemoralan život cara Iroda. Prema predanju, Irod je naredio da se Jovanu odseče glava nakon što je to zatražila Irodijada, žena Irodovog brata koju je car uzeo za suprugu. Jovanova glava doneta je na tanjiru, čime je ispunjeno naređenje vladara.

Za današnji praznik vezuje se strog post, a vernicima se, kada je moguće, preporučuje i takozvano suhojedenje – konzumiranje jednostavne, nekuvane posne hrane. Ukoliko Usekovanje padne u subotu ili nedelju, post se ublažava i dozvoljeni su ulje i vino.

U narodnoj tradiciji postoji običaj da se na ovaj dan ne jede iz tanjira, već se hrana uzima drugačije, kao i da se izbegavaju namirnice i plodovi crvene boje, u znak sećanja na krv i stradanje Svetog Jovana.

Praznik prati i niz drugih narodnih običaja. Ne preporučuju se teži fizički poslovi, a dan se tradicionalno koristi za odlazak u prirodu i branje lekovitog bilja. Posebno se izbegavaju poslovi povezani sa semenom.

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao krsna slava, a u pojedinim krajevima održavaju se vašari.

Zanimljivo je da je upravo na praznik Usekovanja, 1914. godine, rođen i patrijarh srpski Pavle, jedan od najomiljenijih srpskih duhovnika novijeg doba.