Зоран ЈЕВТОВИЋ*
Филозофски факултет, Универзитет у Нишу, Ниш, Србија
Мираш МИЛАШИНОВИЋ****
Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум, Београд, Србија 

 Абстракт

Анализирајући садржаје неких српских информативних портала, аутори истражују актуелно прекомпоновање утицаја на медијској сцени и процесе комуникационо-тржишног прилагођавања технолошким променама након којих ће остати само медији спремни да се прилагоде стратешким трансформацијама, са високом професионалношћу и угледом.

Одговорајући на питања: ко чини публику (структурални аспект), око чега се она окупља (мотивациони аспект), какав се језик користи и како та очекивања задовољити (ситуациони аспект) градимо програмску платформу која се издваја квалитетом у све богатијој дигиталној ниши. Уместо вести и извештаја мале информативне вредности понуду треба обогатити извештајима са места догађања, репортажама и сличним аудио-видео хроникама богатим обичним људима и њиховим судбинама, кроз ширу социолошко-комуниколошку грађу којој се заинтересовани повремено могу враћати.

Кључне речи: информативни портали, Србија, ревизија садржаја, пажња, ехо балон/коморе, нова публика, поверење. 

Увод

Свет новинарства пре појаве интернета и након њега, посебно примене вештачке интелигенције није више исти. Друштвене мреже и интернет портали променили су комуникацијски амбијент, стварајући нову парадигму извештавања у којој пажња корисника постаје специфична монета неопходна за остваривање друштвеног утицања. Све је слично, али не и исто, јер дигиталне технологије и софистицирани алати садржаје мењају и обликују према навикама и потребама све млађе публике, па тако информације са портала циљају на висок публицитет у јавном мнењу. Релевантни истраживачки резултати показују да у нашој земљи телевизија и даље има улогу моћног центра дистрибуције порука, али и да је све више потискују друштвене мреже и портали, како у гледаности, тако и кредибилности. Грађани уз друштвене мреже, што не подразумева само класично информисање, проведу 104 минута дневно, 81 минут слушају радио-станице, 317 минута прате ТВ програме, док штампи просечно посвете свега 23 минута, подаци су истраживања медијске и дигиталне писмености у Србији. Оно што посебно издвајамо је степен поверења у веродостојност садржаја, јер по први пут телевизија губи примат који је уживала деценијама: највеће поверење грађани указују интернет порталима и сајтовима (24 одсто), док је код телевизије тај проценат нешто нижи (19% испитаника).

Уочена је још једна специфичност: „што је генерација млађа, то се више информише путем друштвених мрежа и портала, и обрнуто“. То значи да традиционални медији будућност имају само у садржајима компресованим са порталима и дигиталним платформама, али и да на пољу новинарства почиње тржишно прекомпоновање након којег ће остати само медији спремни да се прилагоде стратешким трансформацијама, како у погледу примене нових дигиталних алатки, тако и квалитета програмске понуде. Из овога проистиче и основни циљ нашег рада: истражујући социолошки и комуниколошки утицај на садржај наратива и тема презентованих на друштвеним порталима у Србији анализирамо и њихову уређивачку политику, посебно жанровски корпус и стратегије освајања пажње публике.

У сложеном свету разноликих садржаја који се све чешће усмеравају ка комерцијализацији и оптимализацији клик индустрије напуштају се стандарди и етичност професије. Теоретске аналитике показују како се „медији све више окрећу производњи и пласману сензационалистичких садржаја“, јер им они обезбеђују висок рејтинг у аудиторијуму (Hruška, 2020: 10). Портали у Србији нису изузетак, мада се уочава лагоднији статус оних који већинске приходе остварују од средстава добијених на конкурсима пројектног финансирања. Са дигиталним интерфејсом и алгоритмима процес придобијања аудиторијума много је бржи и прецизнији од сличних у добу аналогних медија, што значи да се публицитет сели ка одређеним рубрикама медијске агенде. Ако је пре само неколико година медијима доминирала политика данас су све присутнији црна хроника, забава и спорт, што се уз сензационализам и таблоидно обликовање користи у надметањима за наклоност јавности. Теоретичари овде користе појам ревизија садржаја, подразумевајући свеобухватну анализу квантитета и квалитета садржаја портала, његову оптимизацију и праћење актуелних трендова. Отуда је предмет овог рада друштвено релевантан јер питање прилагођавања њуз портала дигиталном окружењу и привлачења пажње има важну друштвену улогу. Томе треба додати и чињеницу да до сада није било релевантних радова у контексту места и улоге портала у Србији, а ретка истраживања и анализе више су се фокусирале на елементе таблоидизације и растућег сензационализма.

Специфичности новинарства на информативним порталима Прво правило у функционисању сваког портала је његова позиционираност и препознатљивост у медијском окружењу. У Србији данас 2.153 регистрована медија траже свој аудиторијум и део од маркетиншког колача вредног 270 милиона евра, па морате имати квалитетан и поуздан садржај који се свакодневно ажурира како би привукли реципијенте.

То значи да је превише медија у трци за ограничену суму новца, а очекивања да ће пројектно финансирање вечно трајати нису реална. Остаће само медији који су се прилагодили променама, при чему подразумевамо високу професионалност и кредибилност унутар публике која се перманентно увећава и сели са платформе на платформу. Недавно истраживање Ројтерсовог института „Digital News Report 2025“ показало је да само 27 одсто грађана има поверења у медије, као и да је забринутост због дезинформација већа од 50
одсто (58%). За наш рад важно је уочити тренд губљења публике код традиционалне штампе, која због тога добија свега 5% маркетиншког колача, за разлику од онлајн медија који су на растућих 27%. Њуз портали имају шансу да се трајно позиционирају у медијском архипелагу, али да би у томе успели неоходно је да обликују сопствени идентитет, са садржајима којих други медији немају.

Друго правило се односи на моделе прикупљања, обликовања и дистрибуирања текстуалног, аудио и видео садржаја којима репродукују, одражавају и креирају стварност друштва у којем делују. Тржишна оријентација профилише и уреднички политику портала пропорционално степену у којем су економски и политички независни. Асиметрија моћи између оних који производе информације и оних за које се производе видљива је и након обичне анализе садржаја медијских организација. Зато смо за потребе овог рада приступили квантитативној анализи садржаја мреже регионалних портала (Скадарлија, Београд; Рамонда, Ниш; Видик са Цера, Лозница; Војвода 1914, Ваљево; Банатски лет 1928, Вршац; Хеј салаши 1848, Бачка Топола; Таласи Дунава 588, Сомбор; Регионални радијскотелевизијски центар Срем, Рума; Златни вир, Бор; Наше трубе, Чачак; Портал Ћилим, Пирот; Нарцис и јоргован, Краљево; Оморика и бор, Ужице; Браничевски кас, Пожаревац; Плавинац, Смедерево; Портал воз, Лековац; Портал Коштана, Врање; Портал Топлица, Прокупље; Портал Лазарица, Крушевац и Портал Девич, Косовска Митровица) у периоду од првог августа до 15. септембра, 2025. године. Реч је о простом случајном узорку формираном методом случајног интервала датума код свих јединица узорка. Регионална заступљеност и величина узорка прилагођени су карактеру овог нивоа истраживања и довољни да поуздано одговоримо на постављена истраживачка питања и циљеве. У фокусу су нам поља интересовања портала, жанровске карактеристике и извори информација. При томе, нисмо анализирали различитост визуелних идентитета и семиотичких структура, хронологију уноса података, иако сви правно имају истог власника, нити специфичности жанрова и претварања у сличне тематске нишê. У оквиру сваког портала издвојен је укупан број објављених информативних текстова, а онда сегментиран на жанрове и теме, па смо тако компарацијом дошли до прецизног међуодноса у уредничком опредељењу. 

 График 1: Дистрибуција тема у садржајима анализираних портала у интервалу од
1.8.2025.-15.9.2025. 

 Уоквиравање садржаја на порталима као последицу може имати „неколико типова ефеката, укључујући утицај на знање, уверавања и agenda setting,” (Bryant i sar., 2012: 101), што значи да се у дигиталном окружењу новинарство удаљава од једноставног кореспондирања стварности и помера према софистициранијој наративној конструкцији. Прво што смо уочили након анализе издвојених садржаја је да на овим порталима нема црне хронике, али и да доминирају теме из поља унутрашње (националне и локалне) политике. У доминантно политичкој и економској агенди вреба опасност медијског опредељивања, ангажовања и агитовања, што значи да професионалност у извештавању треба да остане као доминантан стандард. У теоријском нормирању политички дискурс се тумачи као „облик друштвене праксе који продукује значења“ (Yongtao, 2009:88), док га други виде и као „предуслов стварања, дефинисања и одређивања садржаја друштвених норми (Saurugger, 2013:116).

Форматирање садржаја и даље је једносмерно, што значи да нема интеракције са публиком, чиме изостаје и позив за дијалогом.

У демократском друштву политичко комуницирање представља „сложен, динамичан и интерактиван процес, фокусиран на политичке актере и садржаје и њима прилагођен систем комуниколошке праксе, процедура и процеса, јавне и нејавне размене порука који се одвијају између колективних субјеката и унутар њих, између колективних и индивидуалних и између индивидуалних субјеката и који се реализују посредством масмедија“ дефинисао је наш угледни политиколог Зоран Славујевић (Славујевић, 2009: 25). Лепеза друштвених поља којима се реализују интереси и потребе заједнице примерена је структури тема у понуђеним медијским садржајима.

Податак да скоро половина текстова афирмише теме из политичке сфере (46%) указује да је наше друштво инфицирано вирусом политизације, али и да је мотивациони фактор у уређивању портала усмерен ка овом пољу. Кратке вести са основним елементима не могу да понуде дубље тумачење или интерпретације тумачења одређених дешавања у јавном простору, рационална компонента ставова сама се намеће, тако да овде нема пропагандног утицања. Чак, можемо говорити о површном информисању, са кратким, једноставним информацијама, без емоција и политичке систематичности.

У пракси пример агрегативних могућности портала видљив је кроз „ехо балон/комореˮ, односно концепт алгоритма који је дизајниран тако да усмери пажњу корисника на оне садржаје који одговарају њиховим интересовањима.

Стратегије уређивачких тимова на лукративно усмереним веб порталима увек су усмерене на што дуже привлачење пажње читалаца, привидно зближавање кроз обраду теме коју деле кроз простор и време, самоидентификацију у којој читалац препознаје своје бриге и дилеме, смањивање скептицизма и сумњичавости, али и привид активног учешћа и разрешења насталог проблема. У таквом журнализму уредници могу имати мноштво циљева, али сваки зависи од одговора на питања: ко чини публику (структурални аспект), око чега се она окупља (мотивациони аспект), какав се језик користи и како та очекивања задовољити (ситуациони аспект)? Оријентација ка туризму (9%) и култури сећања кроз обраду историјски важних личности и догађаја из српске прошлости (6%) могући су пут промена на које указујемо, при чему ваља пазити да едукативна линија не пређе у пропаганду.

Отуда наш рад подразумева коригујућу парадигму, којом ћемо испитати оквире презентованих садржаја и њихов критички однос ка стварности. Чињенице и интерпретација важни су за грађење угледа портала, а да би се он постигао неопходно је време и континуирани рад.

Иако се нисмо бавили квалитативном анализом на први поглед уочавамо неравномерност у хронолошкој видљивости, као и сиромаштво у примени жанровских форми. 

 График 2: Врсте жанрова у садржајима анализираних портала у интервалу од 1.8.2025.-
15.9.2025 

 Доминација вести (85%) и извештаја (3%) је потпуна, што би пуким статистичким читањем значило да фактографски жанрови имају најважнију улогу у информисању на порталима.

Пука дисеминација лако доступних информација, са фокусом на извештавање о догађају или личности, без позадине приче или дубље анализе појаве, указују на брзину и матрицу извештача, без спремности за дубљом обрадом података. То је слабост коју смо уочили јер поједностављен информативни приступ, са копи пејст садржајима који се преносе са линковима неће донети дугорочне комерцијалне ефекте. Кратка текстуална форма, најчешће илустрована фотографијом није довољна за младе кориснике, који очекују видео запис или неки други додатак који подстиче емоцију. Монетизација дигиталног садржаја један је од модела пословања портала, јер се наслеђене навике и обрасци публике прилагођавају све богатијој дигиталној ниши.

Према теоријама и техникама новинарства привлачни насловни блокови увек су „удице“ за пажњу публике, па нам је било значајно да се уверимо колико се у пракси поштује традиционална композициона структура жанрова: наднаслов, наслов и поднаслов.

Скоро три четвртине публикованих жанрова није имало ове елементе, већ само наслов што је први пут да смо емпиријски уочили да нови медиј напушта обрасце класичне теорије.

Специфичност њуз портала видимо и у честом коришћењу кликбејт наслова које у хрватском језику називају “мамилице” (Beck, Kanižaj, Lechpammer, 2021).

Реч је о провокативним насловима који као циљ имају „намамити“ корисника да кликне на одређени наслов, а притом га углавном заваравају и скривају информацију, што је мимо сваке теоријске функције насловне композиције. То су наслови који користе фразе као што су: “Никада нећете веровати што се догодило…”, “Шокантно…”, “Нико није очекивао да ће се догодити то…”. Пракса показује да ово варање аудиторијума само у првом тренутку привлачи читаоце, који се револтирани даље окрећу од оваквих „удица“. Одлична карактеристика анализираних портала је што не користе овакве трикове, али смо уочили да су насловни блокови класични, без даха креативности: „Почињу пријемни испити за други уписни рок на Универзитету у Београду“ (Скадарлија, 5.9. Барајево); „Председник општине Крупањ обишао мештане више села“ (Видик са Цера, 12,5); „Мајданпек – проглашена ванредна ситуација“ (Златни вир, 24.8.2025.); „Музеј ћирилице представљен на Вуковом сабору“, (Оморика и бор, 12.9.2025); „Стиг – центар фолклорног спектакла, 11.8.2025), Браничевски кас, Пожаревац; „Покрајинска влада издвојила 300 милиона динара за 39 привредника“ (Хеј салаши, 12.9.2025.), итд. Да се може и другачије уочили смо на неколико истих или других портала. На пример наслов: „Тајна Бањске стене: где природа и историја сусрећу легенде (Оморика и бор, 12.9.2025.); „Срењовековни дух у Куршумлији – почињу Немањини дани“ (Топлица, 12.9.2025.) или „Ивањица – варош културе подно планина“ (Наше трубе, 11.9.2025.). Неприкладни наслови препознати се у ширем комуникацијском простору као евидентан проблем, па се у препорукама Савета Европе новинарима препоручује: „Усредсредите се на унапређење квалитета наслова. Корисничко понашање показује обрасце по којима људи прелећу преко наслова, а да не кликну на цео чланак...

Истраживањем коришћења техника обраде језика постаје могуће да се аутоматизовано процењује да ли наслови пренаглашавају чињенице изнете у тексту.“ (Wardle & Derakhshan, 2017: 85) Емпиријски, новинарство на порталима је на размеђу информативног и интерпретативног новинарства, јер нудећи проверене, брзе и веродостојне информације оно саопштава контекст простора и времена у којем су се дешавале. Ту се крије друштвена моћ портала, јер уоквиравајући агенду они утичу на слику о демократији унутар заједнице.

Интерпретативно новинарство „људима олакшава да нађу смисао у чињеницама и догађајима” тако што им пружа „аналитичке и контекстуализоване информације” (Salgado i Strömbäck, 2012: 156), што значи и виши ниво новинарског креирања. Да би се постигао контакт са аудиторијумом потребно је да међу изворима информација буше што више људи и институција којима се верује. Наши портали заостају за европским, па на пример, идеја о плаћању претплате за коришћени садржај код нас није ни у научним пројекцијама док се у окружењу увелико примењује. Истраживање „Digital News Report 2023”, показује да просечно 17% корисника из 20 развијених држава (од 46 обухваћених истраживањем), плаћа коришћење онлајн вести. Истина, обим грађана који су претплатници на бар један онлајн медиј креће се од минималних 9% до чак 39%, колико их је у Норвешкој, која је лидер на светском нивоу (Newman et al, 2023: 18). Ако смо скептични на ове резултате, бранећи се традиционалним навикама да су вести бесплатне, размислимо о податку како 8% грађана Хрватске данас плаћа онлајн вести? 

 График 3: Извори информација у анализираним жанровима на порталима у интервалу од
1.8.2025.- 15.9.2025. 

 Питање КО говори на порталима важно је за кредибилност комуникације у анализираној заједници. Вишегласје је одлика демократичности, а доминација затворености одређеног друштва. Податак да скоро трећину извора информација (29%) чине представници политичке сфере у сагласју је са резултатима о тематској политизацији садржаја портала, што дугорочно не води економској самосталности. Додамо ли овим цифрама и бројке запослених у јавним службама и државној администрацији (18%) закључићемо да је садржај наших портала у функцији политичке комуникације, чиме из опште прелази у поље политичке јавности. Велики капацитети и доступност портала немају развијене стандарде селекције, па честа преношења званичних обавештења, политичких одлука и јавних позива стварају привид доминације добрих вести. Већ наведено истраживање Цесида показује да више од половине грађана не обраћа пажњу на изворе медијских садржаја, али ни на ауторе који их потписују, што је погрешно. У политичкој сфери друштва широм света све више се поларизују, што значи и да се медији политички опредељују, чиме код публике губе ореол независности. Изложеност линковима који садрже вести у перспективи ће се смањивати, (Newman, N., Cherubini, F. 2025: 12), а комуникацијски саобраћај ће се развијати пропорционално угледу портала. Да би се побољшало стање медијске и дигиталне писмености неопходно је да се развију вештине и знања публике да разликује праве и лажне вести, сензационализам од спинова, дезинформацију од гласине. Чарлс Селф (Charles Self) је читав овај процес промена видео кроз три карактеристична преображаја којима се они могу најбоље сагледавати. Прво, највећа промена односи се на избор који доносе нове технологије, односно увећање могућности бирања садржаја којег конзументи данас имају.

Друга је свакако „различитост (диверзитет) медијске понуде, али и креирања ниша публике (врсте корисника)“, а трећа, можда и најважнија, односи се на „темељне измене у погледу вредности, односно филозофије медија и комуницирања уопште“ (Self, C, 2009: 20–55).

Пакет информација на порталу мора да више брине о обичном човеку, његовим потребама и интересима, јер само тако може ангажовати шири аудиторијум. Ниска заступљеност садржаја и извора информација из поља културе и уметности указују на промене у обрасцима понашања, вредности и веровања, што дугорочно мења читаву заједницу.

Портали на тај начин већ сужену слику културних дешавања додатно маргинализују, занемарујући тако и васпитање својих корисника. Нема ни документарних репортажа о животима и проблемима обичних, „малих људи“, недостају записи и хронике заборављених села, напуштених крајева, минијатуре из свакодневног окружења.

Самостални веб портали (engl. web-only publishers) будућност виде у умрежавању кратких и динамичних садржаја, при чему мултимедијалност видимо као суштину њиховог функционисања. Револуција чије трагове још осећамо у нашим редакцијама управо се одиграва у нашем окружењу – традиционално бројне штампане, радијске или телевизијске екипе замениле су интегрисане редакције у којима новинари обликују садржаје (пакете) за портале. Уместо читавих тимова који су одлазили на терен (репортер, тонац, расветљивач, камерман, возач), сада један човек извештава о догађају, али тако што истовремено пише текст за портал, онда прави тонски извештај, и на крају монтира ТВ пакет који ће покушати да проследи на што више адреса. Промена пословне стратегије болна је за традиционално успорене редакције медија, који се споро прилагођавају променама на које указујемо.

Паралелно са садржајима треба радити на упознавању сопственог аудиторијума, што значи увођење додатног члана редакције: „уредник публике“, „уредник за раст публике“; „уредник развоја публике“; „уредник ангажовања публике“.(Cherubini & Nielsen, 2016: 9).

Превише копи-пејст садржаја угрожава статус портала јер потврђује недостатак оргиналности, па их свакако треба избегавати. Код локалних портала то је чест случај, па се препоручује смањивање количине општих информација, а повећавање броја ауторских, специјализованих жанрова. Дигитална метрика је обавезни део редакције, сервис који врши „прилагођавање медијског садржаја потребама, интересовањима и навикама публике“, као и „таргетирање циљних група“ (Недељковић, 2021: 566). 

 Закључна разматрања

Један од приоритетних задатака за будућност журнализма биће истраживање перспективе информативно-интерпретативног новинарства на порталима, јер стварање квалитетних садржаја у добу нових дигиталних алатки и вештачке интелигенције неће бити нимало лак, нити једноставан посао. У ситуацијама када интерфејс, алгоритми и ехо-коморе помажу у генерисању и усмеравању корисника информација, портали морају освежавањем садржаја подстицати нову публику да јој поклони пажњу. Уместо броја кликова и отворених страна треба се окренути темама и садржајима који обезбеђују поверење аудиторијума.

Чињенице више нису довољне, траже се контекст и смисао кроз симбиозу текста, тона и слике, уз саобраћање ка осталим социјалним мрежама. Време постаје луксуз, па излазак на терен и репортерско трагање подразумевају припрему више тематских пакета, којим се одређени садржаји повремено могу богатити новим детаљима, чиме се пажња аудиторијума „заробљава“ на дуже време. Квалитет је мерило успеха на дуге стазе, очекивања публике се брзо мењају, тако да мултимедијална платформа са очуваним новинарским вредностима има перспективу центра информативне моћи. Уместо вести и извештаја мале информативне вредности понуду треба обогатити извештајима са места догађања, репортажама и сличним аудио-видео хроникама богатим обичним људима и њиховим судбинама, кроз ширу социолошко-комуниколошку грађу којој се заинтересовани повремено могу враћати.

Референце

1. Berkowitz D (2000): Doing double duty: Paradigm repair and the Princess Diana what-a-story. Journalism 1(2): 125–143.
2. Beck, B., Kanižaj, I. i Lechpammer, S. (2024): Mamilice kao prodavawe magle – stavovi hrvatskih novinara i urednika, Medijske studije, Vol 15, No 29.
3. Bryant, J., Thompson, S. i Finklea, B. W. (2012): Fundamentals of Media Effects. Waveland Press, Inc.
4. Yongtao L. (2009): „Discourse, Meanings and IR Studies:Taking the Rhetoric of “Axis of Evil” As a Case“. CONfines 6/11.
5. Jevtović, A. & Marić, K. (2022): The characteristics of title blocks on news portals: the case of the crime column. Teme, Vol. XLVI, No. 3, Univerzitet u Nišu, 811–833. doi: 10.22190/TEME210215043J. Посећено 12.09.2025.
6. Kurtić, N., Baraković, V., Kuduzović Hrnjić, Z., Ferković, Pašić, I., Lukić, D., Isaković, Z., Ajvaz, S. i Demirović, S. (2015): Tabloidiziranje stvarnosti – metamorfoza dnevnih novina, PLANJAX, d.o.o, Tuzla.
7. Reuters Institute Digital News Report 2025, Newman, N. with Arguedas, A. R.; Robertson, C. T. Nielsen, R. K. and Fletcher, R.; Reuters Institute for the Study of Journalism.
8. Nedeljković, M. (2021): Budućnost štampanih medija u Republici Srbiji u digitalnom dobu – medijsko-sociološki aspekt. Sociološki pregled, 55(2), 562-584. https://doi.org/10.5937/socpreg55 31459 Посећено 14.09.2025
9. Nedeljković, M. (2023): Novinarstvo zasnovano na klikovima: uticaj analitike i algoritama na uređivanje medija. CM: communication and media, 18(53), Institut za usmeravanje komunikacija, Novi Sad i Fakultet političkih nauka, Beograd, 57–80.
10. Newman, N., Cherubini, F. (2025): Journalism, Media, and Technology Trends and Predictions. Oxford: Reuters Institute for the Study of Journalism, https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/journalism-media-andtechnology-trends-and-predictions- 2025.
11. Newman, N. & Fletcher, R. & Eddy, K. & Robertson, C. T. & Kleis Nielsen, R. (2023). Digital News Report 2023. Reuters Institute for the Study of Journalism. URL: https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/sites/default/ files/2023- 06/Digital_News_Report_2023.pdf Посећено 24. 08.2025.
12. Salgado, S. i Strömbäck, J. (2012): Interpretive Journalism: A Review of Concepts, Operationalizations and Key Findings. Journalism, 13(2), 144–161. https://doi. org/10.1177/14648849114277 Посећено 26.08.2025.
13. Saurugger S. (2013): Teorije i koncepti europske integracije. Biblioteka Politička misao, Zagreb.
14. Izveštaj sa istraživanja javnog mnjenja - Inicijativa za novu medijsku i digitalnu pismenost Građani i mediji: Konzumacija, navike i medijska pismenost, (2020), Fondacija Propulsion Fond, Beograd.
15. Cherubini, Federica & Nielsen, Rasmus Kleis (2016). Editorial analytics: how news media are
developing and using audience data and metrics. The Reuters Institute for the Study of Journalism.
URL: https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/sites/default/files/Editorial%20analytics%20-%20
how%20news%20media%20are%20developing%20and%20using%20
audience%20data%20and%20metrics.pdf Посећено 23.08.2025.
16. Vos, T. P. & Moore, J. (2020): Building the journalistic paradigm: Beyond paradigm repair.
Journalism. 21(1):17–33. doi: 10.1177/1464884918767586
17. Wardle, C. & Derakhshan, H. (2017): Information Disorder – Toward an interdisciplinary
framework for research and policymaking. Council of Europe, Strasbourg.
18. Webster Dictionary (2020): Definition of clickbait. Retrieved 1. August 2020. from:
https://www.merriam-webster.com/dictionary/clickbait Посећено 23.08.2025.